Inspiriralo je i našeg nobelovca Ivu Andrića da u svom romanu “Omer- paša Latas” o hercegovačkoj žilavki napiše:
“Dragoceno vino tvrdog, suvog, a blagoslovljenog kraja, kao da čovek pije smeh i pesmu i posle treće čaše samo smehom i pesmom pozdravlja svet oko sebe”.
Upravo ove reči stajaće na bocama vina proizvedenog u Mostaru, u vinariji “Carski vinogradi”.
Nije dostojan da pije vino onaj koji ga pije kao vodu, kažu naši vinari, Hercegovci. I jeste tako.
U njegovu proizvodnju je kroz istoriju ulagano mnogo znanja, ljubavi, truda i strpljenja da bi se olako shvatalo.
Postoje brojne legende o njegovom nastanku. U svakoj od njih vino je nazvano rajskim napitkom, koji u pravim količinama uveseljava i leči ljude, nadahnjuje umetnike.
Aleksandar Stanojević, prvi čovek kineskog Peking Guana potpisao boce Žilavke i Blatine
Tradicija ostvarena naporima brojnih generacija